Na praznik Svetog proroka Ilije, Visokoprepodobni arhimandrit Metodije iguman Hilandara, u pratnji monaha Mitrofana i jeromonaha Marka, posetio je udru\u017eenje \u201eTeofil 1198\u201c. Re\u010d je o hilandarskom dobrotvornom-obrazovnom udru\u017eenju sa sedi\u0161tem u \u010ca\u010dku, koje je osnovano sa ciljem pru\u017eanja podr\u0161ke u oblasti socijalne za\u0161tite, obrazovanja, kulture i umetnosti, kao i duhovnog osna\u017eivanja mladih.<\/p>\n
Hilandarske monahe su do\u010dekala deca, u\u010desnici radionica pod nazivom \u201eU naru\u010dju Hilandara\u201c, kao i de\u010dji hor \u201eIrmos\u201c. Iguman je svoj deci darivao ikone Presvete Bogorodice Trojeru\u010dice. Dru\u017eenje sa hilandarskim ocima nastavljeno je u galerijskom prostoru udru\u017eenja \u201eTeofil 1198\u201c.<\/p>\n
Nakon re\u010di dobrodo\u0161lice, Nela Me\u010danin, generalni sekretar udru\u017eenja, upoznala je igumana i hilandarsku bratiju sa radom de\u010djih radionica.<\/p>\n
Zahvaliv\u0161i na do\u010deku, hilandarski monasi su u\u010destvovali u \u010dasu knji\u017eevno-verske radionice, koju vodi verou\u010diteljka Irena \u010colovi\u0107, koji je pro\u0161ao u razgovoru sa decom.<\/p>\n
Iguman Metodije govorio im je o svom detinjstvu, \u0161koli koju je poha\u0111ao, o svojim omiljenim predmetima, dok su oci Mitrofan i Marko izneli zanimljivosti iz perioda kada su oni bili \u0111aci. Tokom razgovora, mali\u0161ani su crtali portrete monaha, koje su hilandarski oci poneli u manastir za uspomenu.<\/p>\n
Deca su postavljala brojna pitanja, na koja su monasi odgovarali:<\/p>\n
\u201eO\u010de igumane, mo\u017eete li nam re\u0107i ne\u0161to o ocu Kirilu?\u201c<\/p>\n
Iguman Metodije:<\/p>\n
\u201eOtac Kirilo je bio vrlo mali rastom. \u017diveo je u vreme kada re\u017eim u tada\u0161njoj Jugoslaviji nije bio naklonjen crkvi, posebno mona\u0161tvu, tako da nije mogao da ostvari svoju \u017eelju da postane monah. Zbog toga je oti\u0161ao preko granice. \u017diveo je u nekoliko zemalja, \u010dak je stigao i do SAD, gde je postao monah. Jednom je jedan vladika dolazio na aerodrom u Americi, a on je i\u0161ao kao voza\u010d da ga do\u010deka. Ameri\u010dki automobili su ve\u0107i nego ovi na\u0161i, tako da se on uop\u0161te nije video iza volana. Tada ga je policija zaustavila, pa mu tom prilikom policajci reko\u0161e \u201eMi smo Vas zaustavili samo da vidimo ima li voza\u010da. Nikog ne vidimo, ali, ni\u0161ta, nije nikakav problem, idite dalje\u201c. I tako je on posle raznih doga\u0111aja stigao i do Hilandara i tu je bio duhovnik. Kad sam ja do\u0161ao u manastir, kod njega sam se ispovedao. On je stalno slu\u017eio liturgije. Imao je svoje posebne ode\u017ede, po\u0161to je bio ba\u0161 mali rastom. Posle nekog vremena, na Svetu Goru do\u0111e jedan ruski starac jeromonah, koji je bio jo\u0161 ni\u017ei od njega, otac Rafailo. On je jo\u0161 \u017eiv i tada je ocu Kirilu poklonio svoje ode\u017ede. Upitasmo oca Kirila da li mu one odgovaraju, a on re\u010de: \u201ePa, male su mi\u201c. Tako da je i on do\u017eiveo da njemu ne\u0161to bude malo. Ina\u010de, bio je malo gluv poslednjih godina, pa smo se mi sa njim dosta \u0161alili. Bio je revnostan i do kraja \u017eivota dolazio je na slu\u017ebe. \u010cak i kada je bio bolestan, pa i pred smrt, i\u0161ao je u crkvu. De\u0161avalo se da pa padne no\u0107u, po\u0161to kod nas jutarnje slu\u017ebe po\u010dinju jo\u0161 pre zore. Monasi ga prona\u0111u i ka\u017eu mu: \u201eO\u010de Kirilo, gde \u0107e\u0161 ti, bolestan si\u201c. On \u0107e na to: \u201eNe, nisam. Idem ja u crkvu\u201c. Tako da je do poslednjeg dana odlazio na slu\u017ebe i posle se upokojio. Od svih monaha koje smo mi zatekli u manastiru svih ovih godina, najvi\u0161e se pri\u010dalo o njemu. Njega su svi voleli\u201c.<\/p>\n
\u201e\u0160ta ste Vi \u017eeleli da budete kada porastete, dok ste bili u osnovnoj \u0161koli?\u201c<\/p>\n
Iguman Metodije:<\/p>\n
\u201eSe\u0107am se, kad nas je u\u010diteljica u \u0161koli pitala, \u0161ta \u0107emo da budemo kad porastemo, ja sam rekao da \u017eelim da farbam automobile. Tako da mi je prva \u017eelja bila da budem auto-farbar. A hemiju smo stvarno voleli, iako nam ju je predavala najstro\u017ea nastavnica u osnovnoj \u0161koli. Da budem iskren, jedan drug, koji je sada lekar i ja smo iz kabineta za hemiju krali epruvete i za nau\u010dne potrebe vr\u0161ili eksperimente. \u010cak smo nekoliko puta izazvali i manje eksplozije. Ali je to sve bilo iz ljubavi prema hemiji. E, onda kad sam po\u010deo da idem u crkvu, rekoh sebi da nije bilo dobro to \u0161to smo krali. Jednog dana sam spakovao sve u jednu kutiju, napisao da je to za kabinet za hemiju i stavio je ispred ulaza u \u0161kolu.<\/p>\n
Kasnije, kad smo i\u0161li u srednju \u0161kolu, pozajmljivali smo razne predmete u vezi sa elektronikom, jer smo bili na elektrotehni\u010dkom smeru. I to smo posle spakovali i vratili. Zna\u010di, sve smo pozajmljivali i radili u nau\u010dne svrhe.<\/p>\n
Jeromonah Marko:<\/p>\n
\u201eJa sam prohodao sa devet meseci. Bio sam uvek \u017eivahno dete, peo sam se po drve\u0107u, pravio figurice Indijanaca, razne maske. Ali sam voleo i sport. Prevagnula je ljubav prema ko\u0161arci, imao sam dobar odraz, me\u0111utim, nisam imao visinu i odustao sam od toga. Visok sam 183 centimetra, a to nije neka visina za ko\u0161arka\u0161a. Da sam imao jedno deset centimetara vi\u0161e, bio bih dobar ko\u0161arka\u0161. Eto, to sam voleo i o tome sam ma\u0161tao kao dete. Posle sam video da to vi\u0161e nije razonoda, ve\u0107 neka vrsta napora. Nema kreativnosti, ve\u0107 se sve pretvorilo u biznis. Voleo sam sve na\u0161e dobre ko\u0161arka\u0161e, Ki\u0107anovi\u0107a, Dalipagi\u0107a\u2026 Kasnije sam, kao student, zara\u0111ivao po koju paru u firmi mog brata, koji je bio ekonomista. On je dosta putovao, bude \u010das u Kini, \u010das u nekoj drugoj zemlji. Tada sam rekao: \u201eE, ovo \u0107u ja da upi\u0161em\u201c. I tako sam upisao ekonomiju, mada me je tata nagovarao da odem na medicinu. Kakva medicina, na regrutaciji mi vade krv, a ja padnem u nesvest. Tako da od medicine nije bilo ni\u0161ta. Izabrao sam ekonomiju, malo kreativniji i \u017eivahniji posao. Govorili su mi da upi\u0161em i elektrotehniku. Kakva elektrotehnika\u2026 Morao bih da sedim po ceo dan nad crte\u017eima, a ja ne mogu da izdr\u017eim ni pet minuta. Jedva sam zavr\u0161io fakultet, jer nisam mogao dugo da sedim. Bio sam vazda nemiran. Nisam pravio probleme, ali sam bio \u017eivahan. Urezivao sam imena u drvo, igrao se Indijanaca, kaubojaca. \u017diveo sam u Banatu, a moja ulica je bila \u0161iroka i puna drve\u0107a. U to vreme, bilo je dosta dece, pa smo se zajedno igrali\u201c.<\/p>\n
Monah Mitrofan:<\/p>\n
\u201e\u017deleo sam da budem radio i TV mehani\u010dar. U mom mestu nije postojala \u0161kola za tu struku, ve\u0107 je bila u Sarajevu. Primili su me u \u0161kolu, ali moj otac nije imao sredstava da me \u0161koluje. Konkurisao sam za dom, ali me nisu primili. Zbog toga sam se vratio i upisao ekonomsku \u0161kolu, tako da nisam u\u010dio ono \u0161to sam \u017eeleo.<\/p>\n
\u201eU koju ste \u0161kolu i\u0161li i ko Vam je bio u\u010ditelj?\u201c<\/p>\n
Arhimandrit Metodije:<\/p>\n
\u201eI\u0161ao sam u O\u0160 \u201eVuk Karad\u017ei\u0107\u201c, a u\u010diteljica mi je bila Ljiljana Tankosi\u0107. Najomiljeniji predmet mi je bio veliki odmor. Tad smo i\u0161li po poga\u010dice i jogurt za doru\u010dak. Fizi\u010dko sam voleo u ni\u017eim razredima, kao i poznavanje prirode i dru\u0161tva. To mi je bilo lepo\u201c.<\/p>\n
„Za\u0161to ste se odlu\u010dili za mona\u0161ki \u017eivot, \u0161ta je lepota i te\u0161ko\u0107a tog \u017eivota?“<\/p>\n
Iguman Metodije:<\/p>\n
„Pravi na\u010din da se \u010dovek odlu\u010di za mona\u0161ki \u017eivot nije ni da be\u017ei od nekih problema, niti da se razo\u010darao, ve\u0107 da slu\u017ei Bogu u potpunosti. Mada, svaki hri\u0161\u0107anin slu\u017ei Bogu. I ljudi koji \u017eive u svetu i imaju porodice tako\u0111e idu u crkvu, poste, \u010dine dobra dela, tako da i oni slu\u017ee Bogu. Me\u0111utim, ima nekih koji \u017eele u potpunosti da se tome posvete, da im ni\u0161ta drugo ne smeta, i onda oni idu u manastir. Eto, to je pravi razlog za\u0161to se neko odlu\u010duje za mona\u0161ki \u017eivot. Kada se na taj na\u010din ode u manastir, \u010dovek \u017eeli da stalno duhovno napreduje slu\u017ee\u0107i Bogu.“<\/p>\n
U nastavku je iguman Metodije ispri\u010dao deci interesantnu pri\u010du:<\/p>\n
„U manastiru Hilandaru uvek moraju da budu monasi koji nose imena Mitrofan i Nikanor. Za\u0161to je to tako? U stara vremena, kada se plovilo brodovima jedrenjacima, bila su dvojica bra\u0107e iz tada\u0161nje srpske Dalmacije i oni su se bavili prodajom olova. Brodom su prevozili olovo za prodaju i usput su svratili na poklonjenje u manastir Hilandar. Kada su zavr\u0161ili molitvu i kada je trebalo da krenu dalje, nikako nije bilo povoljnog vetra. Danima su \u010dekali, a vetra nije bilo. Razmi\u0161ljali su \u0161ta bi to moglo biti. Onda im je neko predlo\u017eio, a mo\u017eda su se i sami setili da poklone manastiru deo olova, kako bi se pokrila crkva. Nakon \u0161to su poklonili manastiru olovo, odmah je po\u010deo da duva povoljan vetar i oni su otplovili dalje. Usput su razgovarali o tome kako se na Svetoj Gori de\u0161avaju \u010duda. Odlu\u010dili su da ostave sve i da postanu monasi. Zamona\u0161ili su se i dobili imena Mitrofan i Nikanor. Po\u0161to to olovo jo\u0161 uvek, posle toliko vekova, pokriva hilandarsku crkvu, u se\u0107anje na njihov dar i \u010dudo koje se desilo, kod nas uvek treba da budu dvojica monaha koji se zovu Mitrofan i Nikanor“, zaklju\u010dio je arhimandrit Metodije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na praznik Svetog proroka Ilije, Visokoprepodobni arhimandrit Metodije iguman Hilandara, u pratnji monaha Mitrofana i jeromonaha Marka, posetio je udru\u017eenje \u201eTeofil 1198\u201c. Re\u010d je o hilandarskom dobrotvornom-obrazovnom udru\u017eenju sa sedi\u0161tem u \u010ca\u010dku, koje je osnovano sa ciljem pru\u017eanja podr\u0161ke u oblasti socijalne za\u0161tite, obrazovanja, kulture i umetnosti, kao i duhovnog osna\u017eivanja mladih. Hilandarske monahe su […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":4116,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[13],"tags":[],"class_list":["post-4185","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n