Хиландар
Света Гора је увек била свеправославна мултинационална заједница и сви монаси који је настањују су држављани Грчке. У погледу националног порекла оснивача и монашких братстава, од двадесет манастира, седамнаест су грчког, а три словенског порекла.
Један од њих је српски манастир Хиландар. Основан је 1198. године. Монах Симеон, бивши српски владар (под именом Стефан Немања) и оснивач династије Немањића која је владала више од 2 века, одрекао се престола у корист свог сина, Стефана Првовенчаног. Немања је одлучио да следи пример свог најмлађег сина Растка, који је отишао на Свету Гору и постао монах под именом Сава.
Убрзо након што се Немања придружио сину у Манастиру Ватопеду, обратили су се византијском цару Алексију III Анђелу за дозволу да оснују манастир, за Србе који би следили подвижнички живот атонских монаха. Даровавши им хрисовуљу, цар је омогућио оцу и сину да оснују манастир на месту где је некада био старији манастир, који се такође звао Хиландар. У документу је записано да манастир и његови поседи „буде Србима на поклон вечни“. Године 1198, уз финансијску подршку Стефана Првовенчаног, положени су темељи за подизање већег Хиландара.
Током векова, Хиландар се ширио више пута, више ка северу а мање ка југу, мада није много грађено све до доласка краља Милутина на власт. Поред других грађевина, он је 1300. подигао цркву посвећену Ваведењу Пресвете Богородице. Ово је једна од најочуванијих и најлепших цркава на читавој Светој Гори.
Уопште узевши, Хиландар изгледа као средњовековна тврђава. Различити делови су преправљани у разним епохама, тако да манастир, посматрано из манастирске порте, приказује изузетан спој различитих нивоа и стилова.
Монаси трећину дана проводе у богослужењу, трећину у созерцању и послушању и трећину у одмору. На Светој Гори се време рачуна према византијском часовном систему, где дан почиње са изласком сунца. У лето, богослужења почињу између 2-4 часа ујутру и настављају се до сванућа. Остала богослужења се одржавају поподне и предвече.
