Hilandar
Manastir Hilandar, kao i svi ostali svetogorski manastiri je velika riznica sakralne umetnosti. Riznica, crkve i arhiva manastira Hilandara sadrže oko 1200 ikona, među kojima su mnoge čudotvorne i najlepša remek- dela vizantijske umetnosti. Najpoštovanija je ikona Presvete Bogorodice „Trojeručice“, koja se poštuje kao igumanija manastira. Sačuvano je 507 rukopisnih povelja srednjovekovnih vladara, 1041 jedinstvena rukopisna knjiga sa ukupno 312.000 strana; 80 starih štampanih knjiga nastalih u periodu između 15. i 17. veka; 40.000 knjiga napisanih od 17. veka do danas.
Pohranjeni su i mnogi dragoceni artefakti primenjene umetnosti i bogata etnografska kolekcija.
Arhitektonsko nasleđe obuhvata razne slojeve nastale između 12. i 19. veka sa oko 25 kelija, paraklisa i crkava izvan manastirskog utvrđenja. Vredno fresko slikarstvo prikazano je na oko 5.000 m2. Hilandarsko nasleđe prostire se na preko 10.000 hektara manastirskog imanja.
Kao svetogorski vizantijski spomenik kulture, manastir Hilandar se nalazi na UNESCO listi svetske baštine.
Tokom vekova, Hilandar se širio više puta, više ka severu a manje ka jugu, mada nije mnogo građeno sve do dolaska kralja Milutina na vlast. Pored drugih građevina, on je 1300. podigao crkvu posvećenu Vavedenju Presvete Bogorodice. Ovo je jedna od najočuvanijih i najlepših crkava na čitavoj Svetoj Gori.
Uopšte uzevši, Hilandar izgleda kao srednjovekovna tvrđava. Različiti delovi su prepravljani u raznim epohama, tako da manastir, posmatrano iz manastirske porte, prikazuje izuzetan spoj različitih nivoa i stilova.
Monasi trećinu dana provode u bogosluženju, trećinu u sozercanju i poslušanju i trećinu u odmoru. Na Svetoj Gori se vreme računa prema vizantijskom časovnom sistemu, gde dan počinje sa izlaskom sunca. U leto, bogosluženja počinju između 2-4 časa ujutru i nastavljaju se do svanuća. Ostala bogosluženja se održavaju popodne i predveče.