Proslavljen praznik Svetog Save u Hilandaru
U Svetom manastiru Hilandaru svečano je proslavljena ktitorska slava, praznik Svetog Save, prvog Arhiepiskopa srpskog.
Dan uoči praznika, u manastir su pristigli su mnogobrojni gosti, među kojima i monasi iz ostalih svetogorskih manastira i eparhija Srpske crkve.
Glavni gost je bio iguman manastira Grigorijata, Visokoprepodobni arhimandrit Hristofor, koji je načalstvovao prazničnim bogosluženjem, svenoćnim bdenjem i Svetom liturgijom.
Lepoti bogosluženja doprineli su pojci iz manastira Grigorijata koji su pojali za desnom pevnicom, kao i hilandarski monasi i pojci iz hora Sveti Simeon Mirotočivi za levom pevnicom.
Kititorske slave manastira Grigorijata i Hilandara se odnedavno zajednički proslavljaju. Tu praksu je ustanovio blaženopočivši iguman Georgije (Kapsanis). Iguman Hilandara na praznik Prepodobnog Grigorija Gornjačkog, grigorijatskog ktitora, posećuje ovu atonsku svetinju. Nakon toga je hilandarsko bratstvo, kako bi utvrdilo ovu duhovnu vezu, na svoju ktitorsku slavu pozvalo igumana Grigorijata. Prethodne dve godine ova praksa je bila prekinuta zbog pandemije.
Nakon Svete liturgije, upriličena je slavska trpeza u manastirskoj trpezariji.
U besedi za trpezom iguman Metodije izrazio je duhovnu radost jer je ova praksa nastavljena. Pozdravio je i monahe koji su došli i iz drugih svetogorskih obitelji, kao i sve poklonike. Takođe, rekao je da je ovogodišnji praznik Svetog Save, hilandarskog ktitora, početak celogodišnjeg obeležavanja „malog jubileja“, 825 godina od osnivanja Hilandara. Na kraju je zamolio igumana Hristofora da on i monasi manastira Grigorijata ovih dana posebno uznose molitve za spas srpskog Kosova i Metohije, jer su se povećali pritisci velikih svetskih sila da se Srbija odrekne ove svoje najvažnije teritorije, gde se, pored Pećke Patrijaršije nalaze i mnoge druge svetinje. Zamolio je i druge monahe Svetogorce za ovo.
I iguman Hristofor je zablagodario Bogu i Svetom Savi, što su monasi obe obitelji ponovo njegov praznik proslavili zajedno. Rekao je da će se monasi u Grigorijatu moliti za Kosovo i Metohiju, ali da je pored samih molitava neophodno da se i svi potrudimo u ispravljanju svog života, ispunjavajući Božije zapovesti i živeći po Božijoj volji, pa će tako i naše molitve biti uslišene.
