Mošti Prepodobnog Joasafa (Jovana Uroša) u Hilandaru
Na praznik Svetog mučenika Trifuna 2024. godine, Visokoprepodobni arhimandrit Metodije sa bratstvom dočekao je Mitropolita stagonskog i Meteora G. Teoklita i igumana manastira Veliki Meteor, arhimandrita Nifona.
Prilikom posete Svetoj carskoj srpskoj lavri, kao blagoslov iz manastira Veliki Meteor, doneo je delić moštiju Prepodobnog Joasafa, koji će i ostati kao dar u manastiru Hilandaru. Prepodobni Joasaf, Jovan Uroš, bio je poslednji muški izdanak loze Nemanjića. Ujedno je i poslednji srpski vladar koji je nosio carsku titulu. Bio je sin Simeona Uroša Nemanjića i sinovac Cara Dušana. Nakon nekoliko godina vladavine, odrekao se carskog prestola i zamonašio u manastiru Veliki Meteor, gde počivaju njegove mošti. Vest o tome da je nasledio presto zatekla ga je na Svetoj Gori. Kada su Turci zauzeli Tesaliju, nekoliko godina proveo je živeći u svetogorskom manastiru Vatopedu, gde su svojevremeno, dva stoleća ranije, boravili i njegovi preci, monasi Simeon i Sava. Zajedno sa Svetim Atanasijem Meteorskim, svojim duhovnim ocem, ubrojan je u ktitore Meteora. Kao i drugi Nemanjići, podizao je crkve i pomagao mnoge manastire. Upokojio se, nakon više od četiri decenije monaškog života, u jednoj maloj keliji na Meteoru 1423. godine.
Prošle godine je u mitropoliji Stagonskoj upriličen simpozijum povodom 600 godina upokojenja ovog Prepodobnog, na kojem su učestvovali iguman i bratija manastira Hilandara. Tom prilikom je dogovoreno da mitropolit i iguman donesu delić moštiju Prepodobnog Joasafa na dar srpskom manastiru na Svetoj Gori, što je na današnji dan i ostvareno.
Tropar Svetom Joasafu (glas 3): Srcem i dušom si zavoleo Gospoda Hrista, sve lepote sveta si ostavio, i više si voleo da u smirenju i poslušanju Bogu služiš, nego da na prestolu carskom sediš. Zato te pobožno hvalimo i svetu uspomenu tvoju proslavljamo, kličući: Oče Joasafe, bogoblazeni, moli Hrista Boga, za spasenje našeg roda hrišćanskog.
