Чудесна повест Тројеручице
Икона Богородице Тројеручице (грч: Παναγία Τριχερούσα) је најпоштованија икона у Хиландару чији је монаси сматрају Игуманијом и заштитницом своје обитељи. У исто време, она је једна од најпознатијих икона у православном свету. Израђена је као литијска икона, тј. осликана је са обе стране. Нa позадини се налази икона Светог Николе која је данас скривена од погледа. Била је породична драгоценост Светог Јована Дамаскина који ју је чувао у свом параклису у Дамаску.
У то време, почетком VIII века, појавила се јерес иконоборства (која је оспоравала поштовање икона), са средиштем у Константинопољу. Јован Дамаскин, тада још световњак, прогонио је иконоборачку јерес, како разним писмима тако и усмено.
Иконоборац, византијски цар Лав Исавријанац, измислио је подлост против поштоваоца светих икона, Јована Дамаскина. Подметнуо му је лажну посланицу која је указивала да Дамаскин спрема заверу против Валида, калифа Дамаска. Под утиском посланице, калиф је наредио да се одсече Јованова десна рука којом је, наводно, написао посланицу и обеси на главном тргу Дамаска.
Чудо Пресвете Богородице
По извршењу калифове заповести, Свети Јован је замолио да му дају одсечену руку. Држећи левом руком одсечену десницу и спајајући је са телом, читаву ноћ се на коленима молио пред иконом Пресвете Богородице. Молио се да га исцели, како би наставио да пише у знак сећања на чудо које се догодило.
Током молитве је, уморан од бола и муке, на кратко заспао. У сну је угледао Богородицу живу на икони и чуо како му говори да му је рука исцељена и да се не жалости. Треба само да испуни оно што је обећао. Да настави да пише у заштиту светих икона. Када се пробудио видео је да му је рука здрава. На месту где је била посеклина остала је црвена нит, ради подсећања на страдање и чудо.
Свети Јован Дамаскин се, из радости и благодарности Пресветој Богородици, постарао да на доњој левој страни иконе припоји сребрну руку, сличну одсеченој. Икона је од тада добила име Тројеручица.
Након овог чудесног исцељења Свети Јован одлучује да напусти свет и да се замонаши. Напушта Сирију и одлази да се подвизава у чувеној Лаври Светог Саве Освећеног у Палестини, где је и постао монах. Поред њега је увек била Пресвета Тројеручица.
Свети Сава добија Тројеручицу на дар
Живећи у Лаври сазнао за пророштва Светог Саве Освећеног, који је пре свог упокојења заповедио да поред његовог гроба причврсте његову „патерицу”, тј. игумански штап. Прорекао да ће у будућности као поклоник у манастир доћи један царски син његовог имена, тј. Сава, и да ће при његовом поклоњењу гробу, причвршћени штап пасти на земљу. Заповедио је да му се као благослов да игумански штап као и икона Пресвете Богородице Млекопитатељнице. Свети Јован Дамаскин оставио је завештање да тај царски син као благослов узме и његову Богородицу Тројеручицу.
Након пет векова, 1217. у Лавру је као поклоник дошао царски син, монах Сава из манастира Хиландара. Након што су се уверили у испуњење пророчанства братство је Сави дало игумански штап, иконе Млекопитатељницу и Тројеручицу.
Први и други долазак Тројеручице у Хиландар
Икону Тројеручицу Свети Сава је донео са собом у Хиландар. Остала је ту до 1347. године. Тада је Свету Гору посетио српски Цар Душан, у по повратку за Србију, као благослов понео је са собом икону Тројеручице.
До краја XИВ века икона из непознатог разлога и на непознат начин прелази са двора цара Душана у власништво манастира Студенице. Овај манастир, као и друге области Србије, почетком XВ века постају мета напада турских освајача. Монаси су се, када су чули да су се Турци упутили ка манастиру, брзо постарали да спасу највредније драгоцености које су имали. Икону Пресвете Богородице Тројеручице су ставили и учврстили на самар једног магарета, и пустили га да иде куда га води воља Богородице. И уистину, вођено Пресветом Богородицом, магаре је превалило дугачак пут и дошло на Свету Гору. По заповести Богородице, зауставило се недалеко од Хиландара. Када су схватили шта се догађа, монаси су похитали и скинули икону с леђа магарета које је одмах потом пало мртво. На том месту где се магаре зауставило са иконом, сазидано је поклоничко место, проскинитар, у спомен на тај догађај. Сваке године се у знак сећања на долазак иконе у Хиландару врши литија са иконом Тројеручице од манастира до тог места. Монаси су је почетком XВ века, ради велике почасти поставили на горње место у олтару Саборне цркве Манастира Хиландара.
Тројеручица као Игуманија Хиландара
Предање манастира Хиландара бележи још неке чудотворне догађаје у вези са овом иконом. Манастир се, крајем XВ века нашао у тешкој ситуацији у вези са избором игумана. Тадашњи многобројни монаси су припадали различитим националностима. Било је Срба, Грка, Бугара и Руса и сви су предлагали свог представника за игумана. Пошто нису могли да се сагласе међу собом, сама Пресвета Богородица решила је проблем. У току једне вечерње службе јасно се чуо глас Богородице са иконе да је она игуманија манастира. Монаси су чули глас, али му нису придали посебан значај.
Када су другог дана дошли у цркву ради јутрења, угледали су икону на игуманском месту. Помислили су да је црквењак грешком изнео икону напоље и опет су је вратили у олтар. Међутим, и наредног дана су је затекли на игуманском трону. Мислили су да је то учинио еклисијарх па су сами закључали врата од цркве после вечерње и уверили се да у цркви нико није остао скривен. Ујутру је братија откључала врата да служи јутрење и икона Богородице је опет била на игуманском месту! Тада су се коначно уверили да је то њена воља.
У то време је у манастир дошао један врлински пустињак. Пренео им је да му се јавила Пресвета Богородица и рекла да им пренесе да од сада она сама постаје игуманија манастира и да братија треба да се измири. Нека не бирају више игумана и нек не померају икону са њеног игуманског места. Монаси су послушали вољу Пресвете Богородице. Од тада до данас нико је није померио са њеног места. Од тада до данас сваки изабрани игуман заузима друго место, са стране, поред иконе. Јереји и, уопште, сви монаси манастира праве поклоне пред њом као игуманијом манастира пре него што почну своје служење и послушање.
Тако је икона Пресвете Богородице Тројеручице постала икона заштитница манастира Хиландара. Сви монаси који се налазе под њеним игуманством прихватају је као своју мајку, заштитницу и утешитељку у различитим тешким ситуацијама које доноси монашки живот.
Пред иконом хиландарске Пресвете Богородице Тројеручице десила су се бројна чуда. Ради заштите и благољепија, на икону је постављен златни оков који има пет хиљада утиснутих скупоцених драгих каменова, као и друге вредне предмете које прилажу побожни поклоници.
Сваке године 25. јула (12. по старом календару) свечано се врши њен празник. Свеноћна торжествена служба прославља част и чуда Пресвете Богородице Тројеручице.
