Čudesna povest Trojeručice
Ikona Bogorodice Trojeručice (grč: Παναγία Τριχερούσα) je najpoštovanija ikona u Hilandaru čiji je monasi smatraju Igumanijom i zaštitnicom svoje obitelji. U isto vreme, ona je jedna od najpoznatijih ikona u pravoslavnom svetu. Izrađena je kao litijska ikona, tj. oslikana je sa obe strane. Na pozadini se nalazi ikona Svetog Nikole koja je danas skrivena od pogleda. Bila je porodična dragocenost Svetog Jovana Damaskina koji ju je čuvao u svom paraklisu u Damasku.
U to vreme, početkom VIII veka, pojavila se jeres ikonoborstva (koja je osporavala poštovanje ikona), sa središtem u Konstantinopolju. Jovan Damaskin, tada još svetovnjak, progonio je ikonoboračku jeres, kako raznim pismima tako i usmeno.
Ikonoborac, vizantijski car Lav Isavrijanac, izmislio je podlost protiv poštovaoca svetih ikona, Jovana Damaskina. Podmetnuo mu je lažnu poslanicu koja je ukazivala da Damaskin sprema zaveru protiv Valida, kalifa Damaska. Pod utiskom poslanice, kalif je naredio da se odseče Jovanova desna ruka kojom je, navodno, napisao poslanicu i obesi na glavnom trgu Damaska.
Čudo Presvete Bogorodice
Po izvršenju kalifove zapovesti, Sveti Jovan je zamolio da mu daju odsečenu ruku. Držeći levom rukom odsečenu desnicu i spajajući je sa telom, čitavu noć se na kolenima molio pred ikonom Presvete Bogorodice. Molio se da ga isceli, kako bi nastavio da piše u znak sećanja na čudo koje se dogodilo.
Tokom molitve je, umoran od bola i muke, na kratko zaspao. U snu je ugledao Bogorodicu živu na ikoni i čuo kako mu govori da mu je ruka isceljena i da se ne žalosti. Treba samo da ispuni ono što je obećao. Da nastavi da piše u zaštitu svetih ikona. Kada se probudio video je da mu je ruka zdrava. Na mestu gde je bila poseklina ostala je crvena nit, radi podsećanja na stradanje i čudo.
Sveti Jovan Damaskin se, iz radosti i blagodarnosti Presvetoj Bogorodici, postarao da na donjoj levoj strani ikone pripoji srebrnu ruku, sličnu odsečenoj. Ikona je od tada dobila ime Trojeručica.
Nakon ovog čudesnog isceljenja Sveti Jovan odlučuje da napusti svet i da se zamonaši. Napušta Siriju i odlazi da se podvizava u čuvenoj Lavri Svetog Save Osvećenog u Palestini, gde je i postao monah. Pored njega je uvek bila Presveta Trojeručica.
Sveti Sava dobija Trojeručicu na dar
Živeći u Lavri saznao za proroštva Svetog Save Osvećenog, koji je pre svog upokojenja zapovedio da pored njegovog groba pričvrste njegovu „patericu”, tj. igumanski štap. Prorekao da će u budućnosti kao poklonik u manastir doći jedan carski sin njegovog imena, tj. Sava, i da će pri njegovom poklonjenju grobu, pričvršćeni štap pasti na zemlju. Zapovedio je da mu se kao blagoslov da igumanski štap kao i ikona Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice. Sveti Jovan Damaskin ostavio je zaveštanje da taj carski sin kao blagoslov uzme i njegovu Bogorodicu Trojeručicu.
Nakon pet vekova, 1217. u Lavru je kao poklonik došao carski sin, monah Sava iz manastira Hilandara. Nakon što su se uverili u ispunjenje proročanstva bratstvo je Savi dalo igumanski štap, ikone Mlekopitateljnicu i Trojeručicu.
Prvi i drugi dolazak Trojeručice u Hilandar
Ikonu Trojeručicu Sveti Sava je doneo sa sobom u Hilandar. Ostala je tu do 1347. godine. Tada je Svetu Goru posetio srpski Car Dušan, u po povratku za Srbiju, kao blagoslov poneo je sa sobom ikonu Trojeručice.
Do kraja XIV veka ikona iz nepoznatog razloga i na nepoznat način prelazi sa dvora cara Dušana u vlasništvo manastira Studenice. Ovaj manastir, kao i druge oblasti Srbije, početkom XV veka postaju meta napada turskih osvajača. Monasi su se, kada su čuli da su se Turci uputili ka manastiru, brzo postarali da spasu najvrednije dragocenosti koje su imali. Ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice su stavili i učvrstili na samar jednog magareta, i pustili ga da ide kuda ga vodi volja Bogorodice. I uistinu, vođeno Presvetom Bogorodicom, magare je prevalilo dugačak put i došlo na Svetu Goru. Po zapovesti Bogorodice, zaustavilo se nedaleko od Hilandara. Kada su shvatili šta se događa, monasi su pohitali i skinuli ikonu s leđa magareta koje je odmah potom palo mrtvo. Na tom mestu gde se magare zaustavilo sa ikonom, sazidano je pokloničko mesto, proskinitar, u spomen na taj događaj. Svake godine se u znak sećanja na dolazak ikone u Hilandaru vrši litija sa ikonom Trojeručice od manastira do tog mesta. Monasi su je početkom XV veka, radi velike počasti postavili na gornje mesto u oltaru Saborne crkve Manastira Hilandara.
Trojeručica kao Igumanija Hilandara
Predanje manastira Hilandara beleži još neke čudotvorne događaje u vezi sa ovom ikonom. Manastir se, krajem XV veka našao u teškoj situaciji u vezi sa izborom igumana. Tadašnji mnogobrojni monasi su pripadali različitim nacionalnostima. Bilo je Srba, Grka, Bugara i Rusa i svi su predlagali svog predstavnika za igumana. Pošto nisu mogli da se saglase među sobom, sama Presveta Bogorodica rešila je problem. U toku jedne večernje službe jasno se čuo glas Bogorodice sa ikone da je ona igumanija manastira. Monasi su čuli glas, ali mu nisu pridali poseban značaj.
Kada su drugog dana došli u crkvu radi jutrenja, ugledali su ikonu na igumanskom mestu. Pomislili su da je crkvenjak greškom izneo ikonu napolje i opet su je vratili u oltar. Međutim, i narednog dana su je zatekli na igumanskom tronu. Mislili su da je to učinio eklisijarh pa su sami zaključali vrata od crkve posle večernje i uverili se da u crkvi niko nije ostao skriven. Ujutru je bratija otključala vrata da služi jutrenje i ikona Bogorodice je opet bila na igumanskom mestu! Tada su se konačno uverili da je to njena volja.
U to vreme je u manastir došao jedan vrlinski pustinjak. Preneo im je da mu se javila Presveta Bogorodica i rekla da im prenese da od sada ona sama postaje igumanija manastira i da bratija treba da se izmiri. Neka ne biraju više igumana i nek ne pomeraju ikonu sa njenog igumanskog mesta. Monasi su poslušali volju Presvete Bogorodice. Od tada do danas niko je nije pomerio sa njenog mesta. Od tada do danas svaki izabrani iguman zauzima drugo mesto, sa strane, pored ikone. Jereji i, uopšte, svi monasi manastira prave poklone pred njom kao igumanijom manastira pre nego što počnu svoje služenje i poslušanje.
Tako je ikona Presvete Bogorodice Trojeručice postala ikona zaštitnica manastira Hilandara. Svi monasi koji se nalaze pod njenim igumanstvom prihvataju je kao svoju majku, zaštitnicu i utešiteljku u različitim teškim situacijama koje donosi monaški život.
Pred ikonom hilandarske Presvete Bogorodice Trojeručice desila su se brojna čuda. Radi zaštite i blagoljepija, na ikonu je postavljen zlatni okov koji ima pet hiljada utisnutih skupocenih dragih kamenova, kao i druge vredne predmete koje prilažu pobožni poklonici.
Svake godine 25. jula (12. po starom kalendaru) svečano se vrši njen praznik. Svenoćna toržestvena služba proslavlja čast i čuda Presvete Bogorodice Trojeručice.
