Хиландарски игуман Данило у одбрани Свете Горе
Почетком 14. века професионални војници, сурови каталански плаћеници, необуздано су пљачкали по целој Грчкој. Пуне три године су пустошили Свету Гору. Ову најопаснију плаћеничку војску тога доба унајмио је цар Андроник Други у нади да ће с њом успети да се супротстави Турцима. У периоду од 1307—1309 године на њиховом удару нашао се и манастир Хиландар. Свети Данило је у то време био игуман Свете српске царске лавре.
Игуман хиландарски
Данило је рођен негде у 8. деценији 13. века у угледној и богатој породици. Од најранијих дана показивао је интересовање за монашки живот. Као младић провео је извесно време на двору краља Милутина, чију је љубав и поверење брзо стекао. Замонашен је у Србији. Осим духовних, политичких, дипломатских и изразитих књижевних способности, поседовао је и ратничке вештине. Данилов биограф га описује као доброг ратника и мудрог борца.
Изабран је за игумана Хиландара вероватно у лето 1307.
За њега као игумана српског светогорског манастира специфично је то што је на то место постављен на српском двору, пре него што је и крочио на Свету Гору. Тиме је био прекршен Светосавски типик.
Данилово преузимање игуманског трона подударало се са почетком најезде каталанаца.
Одбрана Хиландара
Прве три године његовог игумановања обележили су напади пљачкашке латинске каталанске чете. Хиландар се тада нашао под опсадом, а братство је под манастирско окриље примило многе породице са својих имања. Данило је, као изузетно способан ратник, руководио борбом против непријатеља. Залихе хране унутар манастирских зидина биле су ограничене и није било извесно да ће се опсада издржати. Под бедемима око хиландарске капије водила се снажна борба. „Стреле падаху као капље дажда и ратне трубе кликтаху“ док су нападачи „секли врата“ и „разбијали зидове града“. Снажно утврђене одолевало је нападима, али је убрзо наступила глад.
Данило је искористио кратак предах у одбрани, и са изабраном групом пратилаца упутио се ка двору краља Милутина у Скопље по помоћ. Са собом су понели манастирско злато и драгоцености како би их спасли од разбојника. Краљ Милутин им је дао намирнице, знатну финансијску помоћ и војничку пратњу, који су били од кључне важности за одбрану Хиландара. Избегавши разбојничке заседе, стигли су у манастир у последњем тренутку, јер су опкољени били већ потпуно исцрпљени од глади.
Данило је тада показао врхунско ратно умеће и уз помоћ најамника које је платио новцем донетим са Милутиновог двора, поставио је заседу, тешко поразио каталански одред и преузео њихов пљачкашки плен.
Пораз каталанских плаћеника
Каталанци су, због свега што се догодило, поставили за циљ да ухвате самог Данила. Бежећи од нападача уточиште је нашао у манастиру Светог Пантелејмона. Каталанци су, дознавши да је хиландарски игуман тамо, жестоко напали руски манастир. Овај напад се догодио вероватно 1309. Данило се са групом одабраних сабораца затворио у манастирски пирг, који су нападачи запалили како би их приморали на предају.
Каталанци су знали да у манастиру оскудевају водом и да је у пиргу сигурно нема довољно за гашење ломаче. Доживели су непријатно изненађење, јер су Данило и његови људи пожар гасили најпре водом, а када је ње понестало, онда и вином. Након тога пљачкаше је напао с леђа и били су приморани да се разбеже. Напустили су манастир и кренули ка Западу.
Након три године жестоке опсаде и каталанског зулума, Света Гора била је ослобођена.
