Hilandarski iguman Danilo u odbrani Svete Gore
Početkom 14. veka profesionalni vojnici, surovi katalanski plaćenici, neobuzdano su pljačkali po celoj Grčkoj. Pune tri godine su pustošili Svetu Goru. Ovu najopasniju plaćeničku vojsku toga doba unajmio je car Andronik Drugi u nadi da će s njom uspeti da se suprotstavi Turcima. U periodu od 1307—1309 godine na njihovom udaru našao se i manastir Hilandar. Sveti Danilo je u to vreme bio iguman Svete srpske carske lavre.
Iguman hilandarski
Danilo je rođen negde u 8. deceniji 13. veka u uglednoj i bogatoj porodici. Od najranijih dana pokazivao je interesovanje za monaški život. Kao mladić proveo je izvesno vreme na dvoru kralja Milutina, čiju je ljubav i poverenje brzo stekao. Zamonašen je u Srbiji. Osim duhovnih, političkih, diplomatskih i izrazitih književnih sposobnosti, posedovao je i ratničke veštine. Danilov biograf ga opisuje kao dobrog ratnika i mudrog borca.
Izabran je za igumana Hilandara verovatno u leto 1307.
Za njega kao igumana srpskog svetogorskog manastira specifično je to što je na to mesto postavljen na srpskom dvoru, pre nego što je i kročio na Svetu Goru. Time je bio prekršen Svetosavski tipik.
Danilovo preuzimanje igumanskog trona podudaralo se sa početkom najezde katalanaca.
Odbrana Hilandara
Prve tri godine njegovog igumanovanja obeležili su napadi pljačkaške latinske katalanske čete. Hilandar se tada našao pod opsadom, a bratstvo je pod manastirsko okrilje primilo mnoge porodice sa svojih imanja. Danilo je, kao izuzetno sposoban ratnik, rukovodio borbom protiv neprijatelja. Zalihe hrane unutar manastirskih zidina bile su ograničene i nije bilo izvesno da će se opsada izdržati. Pod bedemima oko hilandarske kapije vodila se snažna borba. „Strele padahu kao kaplje dažda i ratne trube kliktahu“ dok su napadači „sekli vrata“ i „razbijali zidove grada“. Snažno utvrđene odolevalo je napadima, ali je ubrzo nastupila glad.
Danilo je iskoristio kratak predah u odbrani, i sa izabranom grupom pratilaca uputio se ka dvoru kralja Milutina u Skoplje po pomoć. Sa sobom su poneli manastirsko zlato i dragocenosti kako bi ih spasli od razbojnika. Kralj Milutin im je dao namirnice, znatnu finansijsku pomoć i vojničku pratnju, koji su bili od ključne važnosti za odbranu Hilandara. Izbegavši razbojničke zasede, stigli su u manastir u poslednjem trenutku, jer su opkoljeni bili već potpuno iscrpljeni od gladi.
Danilo je tada pokazao vrhunsko ratno umeće i uz pomoć najamnika koje je platio novcem donetim sa Milutinovog dvora, postavio je zasedu, teško porazio katalanski odred i preuzeo njihov pljačkaški plen.
Poraz katalanskih plaćenika
Katalanci su, zbog svega što se dogodilo, postavili za cilj da uhvate samog Danila. Bežeći od napadača utočište je našao u manastiru Svetog Pantelejmona. Katalanci su, doznavši da je hilandarski iguman tamo, žestoko napali ruski manastir. Ovaj napad se dogodio verovatno 1309. Danilo se sa grupom odabranih saboraca zatvorio u manastirski pirg, koji su napadači zapalili kako bi ih primorali na predaju.
Katalanci su znali da u manastiru oskudevaju vodom i da je u pirgu sigurno nema dovoljno za gašenje lomače. Doživeli su neprijatno iznenađenje, jer su Danilo i njegovi ljudi požar gasili najpre vodom, a kada je nje ponestalo, onda i vinom. Nakon toga pljačkaše je napao s leđa i bili su primorani da se razbeže. Napustili su manastir i krenuli ka Zapadu.
Nakon tri godine žestoke opsade i katalanskog zuluma, Sveta Gora bila je oslobođena.
